Čorba od bundevskog semena

Čorba od bundevskog semena U vrijeme kad "zdrava hrana" svakim danom dobiva sve više pristalica, nužno se osvrnuti i u našoj gastronomskoj prošlosti potražiti jela koja su zasigurno zdrava, a ne kupuju se u skupim trgovinama i ne nose japanska imena. Takvi su i recepti zapisani u selu Otok pokraj Vinkovaca. Zapisao ih je Josip Lovretić sredinom 19. stoljeća. "Utucano sime poliju vrelom vodom i ocide. Pristave, da kuva voda, koja je sa simena ociđena. Ne začinjaju, nego samo posole i ukuvaju rezance". Ista se čorba može napraviti i "na kiselo", s dodatkom brašna, soli, papra i octa. I za bundeve postoje divni, stari recepti: 1. "skuvaju se, zakisele i zaprže na masti i brašnu"; 2. "kuvaju se u mliku, pa se brašnom začine"; 3. "kuvane zakisele se, pa se jajcem začine"; 4. "skuvaju se, zakisele i začine kajmakom"; 5. "skuvaju se, naliju se sosom i onda se zaprže mašću i brašnom". Kao što kaže bajka o Pepeljugi, dobra je vila od bundeve časkom napravila veličanstvenu kočiju, koja će se poslije ponoći ponovno vratiti na staro. Velika je to bila bundeva, možda kao i ona koju je uzgojio Charles Houghton. Ta je bundeva, uzgojena 2002. godine, ušla i u Guinnessovu knjigu, a imala je - pazite sad - 606,7 kg! Šest stotina šest cijelih sedam kilograma! Kako mu je uspjelo, nije jasno. Nadamo se da nije s vragom tikve sadio, da mu se ne bi o glavu obile.